beats by dre cheap

Iz djela "Prekinuti školski čas" Hermana Hesea

Više ne znam kakav je to rad bio kojim nas je učitelj zaposlio dok se on, iza daščanog zaklona svog visokog sedišta, bavio službenim poslovima. To ni ukom slučaju nije bio grčki, jer je čitav razred bio na okupu, dok smo na časovima grčkog samo nas četvorica ili petorica „humanista" sedeli prema maestru. To je bila prva godina u kojoj smo učili grčki, a odvajanje nas „Grka” ili „humanista” od ostalog školskog razreda dalo je jednu novu notu čitavom školskom životu. S jedne strane, nas nekoliko Grka ili budućih sveštenika, filologa i drugih akademičara već sada smo sebe smatrali istaknutim i donekle povlašćenim u odnosu na veliku gomilu budućih štavi jača, tkača, trgovaca ili pivara, što je značilo čast i polaganje prava i podstrek, jer mi smo bili elita, određeni za nešto više no što je zanat i zarađivanje novca, ali ta počast je imala, kao što je i pravo, i svoju sumnjivu i opasnu stranu. Znali smo da nas u daljoj budućnosti očekuju ispiti neizmerne težine i strogosti, pre svega strašni pokrajinski ispit, radi koga se svi učenici humanisti iz čitave pokrajine Švapske pozivaju u Štutgart na takmičenje i tamo se višednevnim ispitom izrešeta prava elita, ispit od čijeg ishoda je većini kandidata zavisila čitava budućnost, jer većina onih koji ne bi prošli kroz ta uska vrata time bi bila takođe osuđena na odricanje od nameravanih studija. I od kada sam ja sam pripadao humanistima, učenicima koji su bili uzeti u obzir i predviđeni za elitu, već više puta mi je, po svoj prilici podstaknuta razgovorima s mojom starijom braćom, dolazila misao da za jednog humanistu, jednog pozvanog, ali još ni izdaleka izabranog, mora biti vrlo tužno i gorko da skine svoju počasnu titulu i da poslednji ili najviši razred naše škole ponovo odsedi kao običan među mnogim drugim običnima, srozan i ravan njima.

žena zna
http://enchante.blogger.ba
23/11/2017 14:21